Omađijani utiscima iz ove austrougarske lepotice, kako reče naš domaćin direktorka Elizabeta, kao i knjigom Gimnazija "Uroš Predić", Pančevo - PROŠLOST SADAŠNJOST BUDUĆNOST, u narednim pasusima iznosimo odeljke iz ove dragocene knjige.

"Godine 2007. postajem direktor i na nov način se suočavam sa austrogarskom lepoticom u Ignjata Barajevca 5. Duboko strukturalno sklona analizi i sintezi sveta oko sebe, sa slonovskim pamćenjem i genetskim radnim sposobnostima, bez ikakve sopstvene kalkulacije, a opet u večitoj težnji za boljim, lepšim i uspešnijim, tek tada shvatam da je preda mnom težak i pretežak zadatak. Matematički koncept misli, parametarsko rasuđivanje, ali u isto vreme renesansni pristup životu dodatno otežavaju moj profesionalni zadatak.

U Gimnaziji su opet neki novi prepametni klinci. Mejlovi su zamenili ljubavna pisma, SMS poruke caruju umesto puškica. Promenila se tehnologija ali je suština ostala ista, kao i davne 1863.godine, kao davne 1974.godine. Svi su tu da se pripreme za svoju svetlu budućnost. Vredno rešavaju komplikovane zadatke, učestvuju u raznim edukativnim projektima, štrebaju, slikaju, glume, sviraju, plešu. Organizuju filmske i književne večeri, pozorišne predstave, izložbe. Učestvuju u sportskim takmičenjima, pišu knjige, izdaju časopise, pobeđuju u kvizovima, predstavljaju grad na raznim smotrama. Ogroman kreativni potencijal. Energetska bomba, produktivnost kojoj bi pozavidela bilo koja kompanija. Nije tu samo šezdeset profesora. To je snažna interakcija hiljadu učenika, dve hiljade roditelja, sudar različitih ideja i interesa. Jedna izuzetno moćna intelektualna snaga, koja nas motiviše i hrabri da svakog jutra opet ispočetka budemo sluge u našoj jedinstvenoj misiji formiranja zdravih obrazovanih i srećnih ljudi. Ni težeg, ni zahtevnijeg, ni odgovornijeg posla, posla najvećeg gradskog i nacionalnog interesa. " (odeljak iz pogovora - direktor škole Elizabeta Grajfenštajn-Milošević)

"Zamislite: prvi dan u gimnaziji. Zbunjeni pogledi, nepoznata lica, strah od nove škole. Zamislite sad : drugi čas tog prvog dana. U razredu tajac. Čekamo Peru Katastrofu. Još ga nismo videli, ali nadimak ne obećava ništa dobro. I onda, kao što smo i predpostavljali - naglo otvaranje vrata, let dnevnika do katedre koji se završava treskom, merkanje razreda u neprijatnoj tišini i, nakon čitave večnosti, reči : "Da se odmah razumemo, kod mene postoje samo dve kazne. Prva je izbacivanje sa časa,  a druga izbacivanje iz škole."

A zamislite sad : uplašen razred, nestvarna tišinia i jedna ruka podignuta, negde u sredini reda. Ali ne pokušavajte da zamislite pitanje koje je Šapa postavio Peri Katastrofi. Pitanje je bilo : "Izvinite profesore, a smrtna kazna ?"

Jednim kratkim pitanjem obesmišljena je brižljivo pripremana "pedagoška" strategija uspostavljanja autoriteta. Pokazaće se, u godinama koje dolaze, da je Šapina hrabrost i nepristajanje na bespogovornu poslušnost redak dar.

Kako vreme prolazi, ova lekcija, koju je Šapa održao profesoru i nama na našem drugom gimnazijskom času, za mene je sve značajnija i smatram je jednom od najznačajnijih koje sam u gimnaziji i naučio... Za sve godine našeg druženja nisam stigao da to i kažem Šapi.

Tu nemarnost pokušavam da ispravim ovim tekstom." (odeljak iz teksta Jednom gimnazijalac, uvek gimnazijalac! - Vladimir Mitrović)